Lična zarada preduzetnika – izmene Zakona o porezu na dohodak građana

Lična zarada preduzetnika  jedan je od novih koncepata, uveden poslednjim izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, i Zakonom o porezu na dohodak građana.

U skladu sa članom 18[s6] Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn. i 47/2013)

Osnovica doprinosa za preduzetnike, odnosno poljoprivrednike koji su u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti, a koji se u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana opredele da od 1. jula 2013. isplaćuju ličnu zaradu kao svoje mesečno lično primanje, je lična zarada.

Isplaćenom ličnom zaradom preduzetnika, u smislu Zakona, smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje, uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.

Prema tome, preduzetnici ne moraju da se opredele za isplatu lične zarade, ali suštinski lična zarada preduzetnika je koncept koji preduzetnike dovodi u ravnopravan položaj sa privrednim društvima (doduše, malo ravnopravniji pošto na prihode od samostalne delatnosti primenjujemo stopu od 10%, a na dobit pravnih lica od 15%).

Zapravo se radi o tome da se isplaćena lična zarada preduzetnika priznaje kao reshod u poreskom bilansu. Ukoliko je isplatio sebi zaradu i platio propisane obaveze, preduzetnik ima pravo da tako isplaćenu zaradu i plaćene obaveze evidentira kao trošak u poslovnim knjigama, koji mu se ujedno priznaje kao rashod u poreskom bilansu. Na ovaj način, preduzetnik umanјuje osnovicu za oporezivanje porezom na prihode od samostalne delatnosti.

 

Preduzetnik koji ostvaruje ličnu zaradu, u skladu sa odredbama movog člana 52a Zakona o doprinosima, dužan je da sam obračuna i plati doprimose na isplaćenu zaradu po stopama iz člana 44. stav 1. ovog zakona, na način propisan za plaćanje poreza na zaradu.

Uzimajući u obzir sve izmenjene odredbe Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima, na isplaćenu ličnu zaradu preduzetnika plaćaju se sledeće obaveze:

1)     porez na zarade po stopi 10%;

2)     doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (ukupno 37,8%):

•              doprinos za PIO po stopi od 24%;

•              doprinos za  zdravstveno  osiguranje  po stopi od 12,3%;

•              doprinos za osiguranјe za slučaj nezaposlenosti po stopi od 1,5%.

Dakle, lična zarada preduzetnika, kao što je na početku teksta definisano sastoji se od neto lične zarade i svih pripadajućih obaveza. Tako isplaćena lična zarada zadovoljava uslove za priznavanje u poreskom bilansu.

 

Takođe, isplaćivanje lične zarade preduzetnika ne ukida obavezu plaćanja poreza na prihode od samostalne delatnosti, po utvrđivanju oporezive dobiti, ali isplaćivanje lične zarade de fakto smanjuje oporezivu dobit i time menja optimalnu računicu poreskih obaveza preduzetnika.

 

Preduzetnici koji su ostvarivali dobit koja je premašivala minimalnu zaradu (po mogućnosti višestruko premašivala) najviše će osetiti benefite ovakvog koncepta. U zavisnosti od svoje politike na dugi  i srednji rok, moći će da izaberu smanjenje poreskog opterećenja, birajući između visoke penzije i dobrog kreditnog rejtinga sa jedne i poreskog opterećenja sa druge strane.

 

Do rezultata analize ćemo lako doći. Ukoliko je neki preduzetnik mesečno u proseku ostvarivao oporezivu dobit od 200 000 dinara, sada bi izborom lične zarade koja je manja od tog iznosa zapravo smanjio osnovicu za doprinose, a u ekstremnim slučajevima i mnogostruko. To znači da preduzetnik koji izabere (na primer) bruto ličnu zaradu od 50 000 dinara, umanjuje svoju osnovicu za doprinose više od 4 puta.

Naravno, u slučaju da na srednji i dugi rok preduzetnik ima drugačije ciljeve, uvek može zadržati “stari” sistem, i zadržati oporezivu dobit kao osnovicu za utvrđivanje doprinosa.